Hladan me zrak probudio. Otvorila sam pospano oči i zbunjeno pogledala oko sebe, te shvatila da je prozor bio otvoren. Vjetar je puhao i unosio sniježne pahuljice u moju sobu, a hladna mi je para izlazila iz usta, pa sam se brzo dignula i obukla deblju majicu kako bih se ugrijala. Približila sam se prozoru i pogledala kakvo je vrijeme bilo. Nekoliko je automobila prolazilo mojom ulicom pazeći da ne udare jedan drugoga jer su ceste bile skliske, a snijeg nije prestajao padati danima. Zatvorila sam prozor jer je postajalo sve hladnije i hladnije, a ono što me jako zanimalo jest: tko ili što ga je otvorilo. Rijetko sam puštala prozore otvorene, a po noći sam ih uvijek zatvarala, pogotovo po zimi. Okrenula sam se slegnuvši ramenima, te ugledala pred sobom duha čovjeka koji me odjednom počeo pratiti.

„Što želiš od mene?“ –upitala sam ga ljutito.
„Ništa.“ –odgovorio mi je nasmiješeno.
„Zašto si onda ovdje?“
„Zagorčat ću ti život, mala! Zbog tebe su me ubili!“

Šokirano sam pogledala u njega. Nikad prije nisam imala problema niti posao sa duhovima koji su mi prijetili nešto. Uvijek su me tražili pomoć koju sam im odmah mogla pružiti, ali ono nikad prije nisam doživjela. Krenuo je prema meni, a ja sam zaklopila oči kad sam iznenada začula pucanje raznih stvari oko sebe. Otvorila sam prestrašeno oči, te ugledala Cobya kako šakom prijeti onom nepoznatom muškarcu. Pogledao me krajičkom oka i nestao.

„Jesi li dobro?“ –upitao me dizajući se sa poda.
„Da.“ –zbunjeno sam se počešala po kosi. „Hvala!“
„Nema frke! Došao sam što sam brže mogao.“
„Nisam tražila tvoju pomoć.“
„Znam, ali svaki put osjetim kad nešto nije u redu!“
„Oh, drago mi je što si došao na vrijeme.“ –rekla sam sklanjajući stakla s poda jer su razbili nekoliko vaza sa cvijećem.
„Oprosti zbog ovoga!“ –stvorio se na krevetu.
„Nema veze.“ –slegnula sam ramenima. „Imam toliko novaca za bacanje!“
„Pa spasio sam te!“
„Jesi, ali mogao si barem paziti malo više na stvari!“
„Sigurno ću razmišljati o tvojim stvarima dok te moram spašavati od onog frajera!“

Zakolutala sam očima, te se podignula sa poda i izašla iz sobe.

„Usput...“ –hodao je kraj mene. „Kako to da te odjednom napao?“
„Ne znam.“ –slegnula sam ramenima, te bacila staklo u smeće uzdahnuvši. „Rekao mi je da će mi zagorčati život!“

Podignuo je zbunjeno obrvu, a ja sam klimnula glavom pokazivajući mu da se slažem s njim. Zazvonio je telefon, pa sam potrčala javiti se. Ugledala sam Helenino ime na ekranu.

„Hej, Helen!“ –javila sam se, te udobno smjestila na trosjed.
„Dobro jutro, Layla!“ –pozdravila me vedro. „Jesi li spremna za večerašnju zabavu?“
„Recimo.“
„Prolazim gradom. Hoćeš li da dođem kod tebe da ti pomognem izabrati nešto?“
„Mislim da bi to bila odlična ideja.“
„U redu. Evo me za petnaestak minuta!“
„Ok. Čekam te! Vidimo se.“ –spustila sam slušalicu i dignula se sa trosjeda. „Coby, idem se istuširati. Ako vidiš onog kretena negdje, dođi mi javiti, ok? I nemoj ulaziti samo kako bi me špjunirao!“
„Ukidaš mi najbolju zabavu, znaš?“ –nacerio mi se.

Zakolutala sam očima, te upalila televiziju.

„Zabavljaj se njome.“ –rekla sam mu i krenula prema kupatilu.

Prvo sam svratila do sobe kako bih uzela potrebnu odjeću, a zatim pogledala u prozor nadajući se da neće biti otvoren kad slijedeći put uđem u onu prostoriju. Nesigurno sam zatvorila vrata sobe i krenula u kupatilu. Zaključala sam se, te skinula odjeću sa sebe i bacila ju u bijelu plastičnu kutiju za prljavo rublje. Upalila sam mlaku vodu, te zakoračila u tuš kabinu.

Stajala sam ispod toplog mlaza vode razmišljajući o onome što mi se prije nekoliko minuta dogodilo. nikad nisam očekivala da bi mi se nešto slično onome moglo dogoditi niti sam mogla popričati s nekime o tome. Mogla sam spomenuti Helen, ali ni ona nije mogla pomoći u riješavanju takvih problema. Nisam znala nikoga koji je uimao iste moči poput mene, istu sposobnost. Mama i baka su mi jedine mogle objasniti što se događalo i pomoći mi u tome, a njih nije bilo kraj mene.

~Flashback~

Čula sam glasove koji su me probudili usred noći. dignula sam se oprezno sa kreveta i polako otvorila vrata sobe. Glasovi su tada postajali sve jači. Nisam shvačala o čemu su pričali, ali mamin je glas bio tužan i tada sam shvatila da je pričala s nekim duhomm ili njegovom obitelji. Sakrila sam se iza ormarića za cipele, te provirila u dnevni boravak. Kraj mama je sjedila nepoznala mlada žena, a kraj njih je stajao dječačić mojih godina. Žena je plakala, a moja ju je mama tapkala po ležima i svako toliko pričala s dugom sina one žene ili sam barem pretpostavljala da jest.

„Dušo, što radiš budna ovako kasno?“ –iznenada sam čula bakin glas.

Okrenula sam se, te ponovno pogledala u mamu. Baka me primila za ruku, te krenula sa mnom u sobu.

„Bako...“ –pogledala sam u nju dok me ona pokrivala dekama. „Što je onaj dečko trebao od mame?“
„Htio je da ona kaže njegovoj mami da ju je volio i da će uvijek biti uz nju.“ –odgovorila mi je mirnim i nježnim glasom.
„A zašto su točno oni ovdje?“
„Kako bismo im pomogli.“
„U čemu?“
„Pa... Trebaju reći svojoj obitelji nešto što nisu stigli prije smrti!“
„Postoje li zločesti duhovi?“
„Ne znam, ali sumnjam, dušo! Mislim da ti je vrijeme za spavanje sada.“ –rekla je.
„Laku noć, bako!“ –utisnula sam joj poljubac u obraz.
„Laku noć, dušo!“ –dignula se sa kreveta i izašla iz sobe zatvorivši vrata.

~End of flashback~

„Vraga ne postoje loši duhovi!“ –frknula sam ljutito.
„Hej, Lalya!“ –uzviknuo je Coby.
„Je li on ovdje negdje?!“ –upitala sam ga pomalo preplašeno.
„Ne, ali Helen je na vratima. Zvoni već neko vrijeme!“
„Otključaj joj!“

Na brzinu sam isprala mirišljavu pjenu sa sebe, te izašla iz tuš kabine. Odmah sam se osušila, te obukla odjeću koju sam ponijela sa sobom. Otvorila sam vrata i ugledala Helen u hodniku.

„Nešto ti ne valja s vratima.“ –rekla mi je skidajući kaput.
„Zašto?“ –upitala sam.
„Pokušavala sam više puta uči i bila su zaključana, a odjednom su se sama otvorila.“
„Coby ti je otvorio.“
„Coby?“ –podignula je obrvu. „Niste li vas dvoje posvađani?“
„Više nismo!“ –pojavio se kraj nje.
„Kaže da više nismo.“ –nasmiješila sam se.
„Ovdje je?“
„Kraj tebe.“
„Hej, Coby!“
„Hej!“ –pozdravio ju je.
„Pozdravlja te!“ –rekla sam joj vezajući kosu u rep. „Jesi li za kavu?“
„Može, može!“ –sjela je za stol. „Ovako i onako imamo vremena za spremanje.“
„Mogu li vam pomoći?“ –upitao me Coby.
„U čemu?“ –upitala sam.
„U čemu što?“ –zbunjeno će Helen.
„Ma pričam s Cobyem!“ –zahihotala sam se. „Kaže da bi nam mogao pomoći u spremanju.“
„Možda je to dobra ideja.“ –podignula je kažiprst. „Jay mu je brat i zna kakve mu se cure sviđaju!“
„Volim tu tvoju prijateljicu!“ –uzvratio je Coby. „Mislim da bismo se odlično slagali da sam živ!“

Zahihotala sam se, te stavila lončić sa kavom na stol.

„Čemu si se nasmijala?“ –upitala me Helen.
„Coby je rekao da biste se dobro slagali da je još živ.“ –nasmiješeno sam sjela kraj nje.
„Volim te, Coby, i žao mi je što se nismo upoznali puno prije osam mjeseci!“ –uzviknula je.

Odmahnula sam glavom i nasmiješila se dok se on cerekao. Bilo mi je smiješno kad je ona pričala s njim. Često je znala razgovarati s njim preko mene jer je on bio jedini duh koji se toliko motao oko mene, a ja sam im bila jedini način za komunikaciju. Nikada mi to nije smetalo. Voljela sam razgovarati s njima iako je bilo dosta čudno vidjeti najbolju prijateljicu kako priča sa osobom koju niti nije mogla vidjeti, a niti čuti, ali sa vremenom sam se navikla na još čudnije stvari, pa mi je ono bilo normalno.

***

Stajala sam pred ogledalom. Nosila sam crnu majicu duhih rukava i uske crne tajnice. Na nogama sam imala crvene štikle, a kosu sam podignula u rep nakon što sam ju zakovrčala. Stavila sam viseće naušnice na uši, a zatim uzela crveni ruž sa stolića ispred ogledala, te namazala usne. Nasmiješila sam se sama sebi kad sam se pogledala jer se dugo nisam spremala za nekoga.

„A rekla sam sama sebi kako se nikada neću toliko spremati zbog dečka!“ –uzvratila sam, te odmahnula glavom ljuteći se na samu sebe što su me Helen i Coby uspjeli nagovoriti da se spremim zbog Jaya.
„Lijepa si!“ –iznenada se iza mene pojavio Coby.
„Hvala.“ –nasmiješila sam se.
„Oh, Layla Silver, vidim li ja to tvoje rumene obraze?“ –zahihotao se.
„Daj, šuti!“
„Vidjet ćeš da će sve biti kako treba. Jayu se sviđaš i bez šminke!“
„Možeš li prestati pričati o tome?“
„Što je bilo? Neugodno ti je?“
„Malo!“
„Zašto?“

Slegnula sam ramenima, te podignula kaput s kreveta. Ugasila sam svijetlo i izašla iz sobe, a Coby je stajao odmah ispred mene.

„Zašto ti je neugodno?“ –upitao me sa zanimanjem prateći svaki moj korak.
„Pa ne znam!“ –zakolutala sam očima.
„Čega se bojiš?“
„Hoćeš li me pustiti na miru?“
„Bojiš se da će te odbiti?“
„Daj, Coby, zašuti već jednom!“
„Ne moraš se bojati ničega, Layla! Vidi se da se Jayu već sviđaš. Brat sam mu i mogu ti reći da je to istina!“

Odmahnula sam glavom i ugasila svijetlo, te izašla u hodnik zaključavši vrata. Helen mi je javila kako će oni doći po mene, pa sam se trebala spustiti ispred zgrade. Oprezno sam hodala niz stepenice kako se ne bih spotaknula sa štiklama, te otvorila ulazna vrata u zgradu. Primjetila sam krajičkom oka da je Coby stajao odmah kraj mene zbog čega sam ga prostrijelila pogledom, a on je na to podignuo zbunjeno obrvu. Nisam htjela da bude kraj mene jer me činio nervoznijom nego što sam bila. Pogledala sam na sat. Trebali su doći za nekoliko minuta.

Postajalo je hladnije vani, pa sam se obgrnula bolje kaputom, a snijeg je nastavljao sniježiti. Atmosfera je bila predivna; jako mirna, ali prekrasna i ugodna. Promatrala sam tinejdžere kako prolaze ulicama osmijehom na licu spremajući se za doček Nove godine, a preko ceste zaljubljeni par kako šetaju uz pratnju njihovoh velikog zlatnog retrivera. Muškarac je pokušavao ugrijati svoju djevojku svako toliko prolazeći joj rukom preko trbuha. Pretpostavila sam da je trudna. Maleni mi se osmijeh pojavio na licu. Iskreno sam se nadala će me ova večer biti savršena i za mene.

Poznata truba automobila me omela iz razmišljanja. Ugledala sam crni Jeep kako se zaustavlja kraj trotoara, ispred moje zgrade, pa sam se spustila niz stepenice. Primjetila sam da je Jay izašao iz auta i otvorio suvozačeva vrata. Nasmiješila sam mu se čim sam mu prišla.

„Hvala!“ –sjela sam na sjedalo, a on mi se nasmiješio.
„Hej, Layla!“ –Helen me potapšala po ramenu.
„Hej!“ –pozdravila sam ju.
„Cure, moram vas upozoriti da se s nama lomi do jutra!“ –rekao je Jay nasmiješeno izlazeći iz moje ulice.
„Nama to ne smeta!“ –rekla je oduševljeno Helen. „Inače smo mi cure koje volimo dugo biti vani!“
„Da, ali kad se ne radi!“ –nadodala je.
„Nemoj razmišljati sada o poslu. Razmišljaj samo o tome kako će ti večeras biti dobro!“ –namignuo mi je Jay.

Nasmiješila sam mu se.

„To je znak da će pokušati nešto s tobom!“ –primjetila sam da je Coby sjedio kraj Helen.

Prostrijelila sam ga pogledom, a Helen je zbunjeno pogledala kraj sebe, pa onda u mene upitnim izrazom lica. Odmahnula sam glavom i odmah je shvatila u čemu je bio problem, pa se zahihotala tiho kako ju Jay ne bi čuo. Pogledala sam ispred sebe i primjetila da je grad bio pun raznih grupica. Svi su odlazili u centar grada gdje se inače odvijao koncert sa raznim izvođačima. Helen, društvo i ja smo često znali prolaziti gradom prije nego je otkucala ponoć zbog vatrometa.

„I... Vidim da ste se dugo spremale vas dvije!“ –iznenada je rekao Jay.
„Ma kakvi!“ –nasmiješila sam se.
„Tri sata joj je trebalo da izabere haljinu, pa zamisli koliko joj je trebalo za sve ostalo!“ –uzvratila je Helen.
„Daj, šuti!“ –zakolutala sam očima i zarumenila se.
„To je u redu. Mislio sam da ćete se spremati od ranog jutra!“ –nacerio se.
„Ona jest!“ –nastavila je Helen.
„Hoćeš li prestati?!“ –uzviknula sam.

Njih su se dvoje nasmijali na glas, a ja sam pogledala namrgođeno kroz prozor prateći nasmiješena lica mojih sugrađanina.

Title credit ~ I got a feeling by Black Eyed Peas